Паркирна кочница се састоји од механичког погона и кочница задњих точкова.
Механички погон укључује 9 ручних полуга (види сл. 135), који је повезан преко повратне полуге и клина са предњим каблом 19, водећим ваљком 18, вођицом 2 (пиринач. 149), задњи кабл 17 (види сл. 135) са омотачем, полуга 1 (види сл. 146) ручни погон јастучића и одстојника 13.
Предњи кабл 1 (види сл. 149) има врх са навојем који пролази кроз отвор на задњој вођици кабла 2. Врх предњег кабла кроз опругу 3 је повезан са носачем тела. Ова веза обезбеђује да се погонски каблови врате у првобитни положај када се отпусти ручица ручне кочнице.
Средњи део задњег кабла пролази кроз жлеб вођице 2, чији се затезање регулише навртком 5, која је причвршћена навртком 4. Између вођице 2 и навртке 5 постављена је одстојна чаура 6. крајеви задњег кабла пролазе кроз омотач, чија је свака грана причвршћена једним крајем на кочиони штит, а други су уграђени у жљебове носача каросерије. На задњим крајевима кабла налазе се врхови, од којих је сваки спојен на куку полуге 1 (види сл. 146) јастучићи за ручни погон. Ова полуга је прстом зглобно причвршћена за кочиону папучицу и наслања се на жлеб одстојне шипке 3. Ребро кочионе папуче улази у супротни жлеб шипке.
Када је полуга 9 подигнута (види сл. 135), каблови предње и задње паркирне кочнице су затегнути. У овом случају, полуга 1 (види сл. 146), окретањем прста, кроз одстојну шипку 3, прво ће притиснути једну ципелу на добош кочнице, а затим, окрећући се у односу на тачку контакта са одстојницом и делујући као двокрака полуга, притиснути другу ципелу до бубња.