Погонски делови регулатора притиска
1 - регулатор притиска; 2 – оса погонске полуге регулатора; 3 - капа за прљавштину; 4 - плоча за закључавање; 5 - вијак са опружном подлошком; 6 - задња осовина; 7 – потисак који повезује погонску полугу регулатора притиска са држачем греде задње осовине; 8 - матица вијка; 9 - пластични рукав; 10 - одстојна чаура; 11 – вијак за причвршћивање промаје; 12 - погонска полуга регулатора притиска; 13 – навртка за причвршћивање конзоле за тело; 14 - опружна подлошка; 15 - равна подлошка; 16 - носач за причвршћивање погонске полуге регулатора притиска; 17 - гумена чаура
Регулатор притиска задње кочнице у нерадном положају
А - шупљина нормалног притиска; В – шупљина регулисаног притиска; П је сила коју преноси полуга 4 погона регулатора; 1 – регулаторно тело; 2 - одстојна чаура; 3 - заптивни прстен; 4 – погонска полуга регулатора; 5 - заптивка; 6 - утикач; 7 - гумена заптивка; 8 - опружна плоча; 9 - клипна опруга; 10 - клип
Регулатор 19 је прикључен на погонско коло задње кочнице (види сл. Дијаграм кочионог система) притисак, који коригује притисак у погону задње кочнице у зависности од положаја каросерије у односу на греду задње осовине, односно у зависности од оптерећења возила. Делује као ограничавајући вентил, аутоматски прекида проток кочионе течности до задњих кочница, смањујући могућност проклизавања задњег точка при кочењу.
Регулатор је монтиран на носач каросерије и повезан са гредом задње осовине преко торзионе полуге 12 (види сл. Погонски делови регулатора притиска) а потисак 7. Други крај торзионе полуге делује на клип 10 (види сл. Регулатор притиска задње кочнице у нерадном положају).
Течност улази у шупљину А из главног цилиндра, а из шупљине Б излази у цилиндре точкова погона задње кочнице.
Сила П која делује на клип са торзионе полуге повећава се како се тело приближава осовинској греди и смањује када се удаљава од греде задње осовине.
Пре почетка дејства регулатора, клип се наслања на чеп 6 под дејством силе П и опруге 9. У овом случају настају празнине кроз које комуницирају шупљине А и Б, тј. притисак у њима ће бити исти и једнак притиску у хидрауличном кочном погону.
Када се коче кочнице, задњи део аутомобила се подиже по инерцији и, последично, притисак на клип са полуге 4. Сила притиска течности на горњи крај клипа са већом површином у неком тренутку прелази сила притиска течности која делује на клип одоздо, а клип се спушта доле док се не заустави у заптивци 7. Истовремено, шупљине А и Б су одвојене и у њима се стварају различити притисци: у шупљини А биће једнаки. на притисак у главном цилиндру, а у шупљини Б притисак ће бити мањи за вредност која одређује равнотежу клипа, под дејством притисака у шупљинама А и Б, опруга 9 и силе торзијске полуге.
Дакле, делимично или потпуно одвајање шупљина А и Б клипом 10 регулише кочни момент на задњим точковима.